Зашто најбоља школа у Србији може да буде само српска школа

Ми полажемо много значаја у школско образовање и зато смо одлучили да оснујемо „Звездобројце“.

Многи од оснивача и чланова тима Звездобројци су се школовали у иностранству: Енглеска, Финска, Француска, Сједињене Америчке Државе, Швајцарска, итд. Пратимо помно како школство еволуира у читавом свету и инспиришемо се најбољим моделима који се примењују у различитим школским системима: IB метода интеграције предмета из UWC Атлантик колеџа у Велсу, сингапурска математика, фински модел образовања, Валдорф, Монтесори, Ређо Емилија итд.

У контакту смо са многим пионирима у образовању, како појединцима, тако и институцијама, из Србије и широм света. Са њима размењујемо искуства, примењјући нова сазнања у нашој школи у Београду – ОШ Звездобројци. У посети нам је био водећи светски педијатар из Америке др Харви Карп, стручњак за рани развој, као и оснивач невладине организације Central Square и ока универзитета у Индији, Ашиш Дауан. Планирамо да у наредном периоду у Београд доведемо др-а Габора Матеа, канадског стручњака за дечији развој, еминентног говорника, и још многе друге стручњаке.

Сарађујемо са Латин Скул у Чикагу, професором Сонкофим, директором Харвард Института за дете, Јунајтед Ворлд Колеџ мрежом школа, Грин Скул школом у Индонезији, Херман Лиц мрежом школа у Немачкој, Валдорф образовном групацијом у Швајцарској, Интернационалним лицејем у Сен Жермену у Француској, Хорејс Мен школом у Њујорку, Филипс Ексетер Академијом, Мач Едукејшн ланцем школа у Масачусетсу, итд.

Чланови нашег тима редовно одлазе на праксе, конференције и размене широм света. Када за то буде дошло време, слаћемо наше ученике, читаве разреде на размену и наставне активности у Кину, Индију, САД, Бразил, Русију итд.

До отварања Основне школе „Звездобројци“, породице у Србији имале су избор између система државног школства и малог броја приватних школа, које су скоро све иностране, на страним језицима, са школским програмима базираним на страним државним системима. До сада је много расправљано о великим проблемима у државном школству у Србији, стога се не бисмо овом приликом задржавали на тој теми. Велика предност државног школства Србије огледа се у утемељеност у српској култури. Такође, повољни аспект представља чињеница да ученици долазе из свих социо-економских слојева српског друштва, што пружа добре основе за изградњу идентитета и успостављањем чврсте везе са земљом из које потичу и у којој живе.

Приватне школе у Србији (са једним или два изузетка) базиране су на иностраним програмима, а настава у њима се одвија на страним језицима. Сврха оснивања најстаријих приватних школа тицала се потреба деце странаца, најчешће дипломата који због службе долазе да живе на одређен временски период у Србију. Стога, оне су формиране тако да одговарају потребама тих родитеља којима је у интересу да се њихова деца упишу и испишу из школа лако и једноставно како би могла да наставе школовање у њиховим матичним земљама, када буде дошло време да се одселе. Дакле, независно од почетка и краја школске године и школског циклуса, деца би прекидала своје школовање.

Сходно томе, у тим школама је образовање подређено у односу на захтеве да се у било ком тренутку лако укључе деца странаца која долазе, као и да се омогућу њихов трансфер у матичне земље. Стога, оне су и организоване као секције дипломатских представништва земаља матица, Често тимови који подучавају у тим школама долазе у Београд по службеној дужности, на периоде фиксиране дужине, а након истека се ротирају назад у своју земљу или одлазе у неку другу. У оваквом контексту не постоји ни жеља ни могућност да се изгради систем образовања који претендује на изврсност и апсолутан квалитет, те који сагледава образовање целовито. Наравно, идеја тих школа није да се изграђује идентитет заснован на одређеној култури.

Временом, нарочито од почетка деведесетих, све више српских породица је почело да уписује своју децу у иностране школе у Београду. Данас, у многима од њих велика већина деце потиче из српских породица које живе у Србији и чији се циљеви не подударају са циљевима на којима су ове школе основане. Проблематичност дате ситуације огледа се у формирању одвојених група у оквиру истих одељења – странаца са једне, и домаће деце са друге стране. Српски родитељи у највећем броју случајева уписују своју децу у ове школе с намером да без прекида похађају наставу, од првог разреда основне школе до свршетка велике матуре, за разлику од страних породица које долазе и одлазе. У наредном делу текста покушаћу да потцртам мотиве због којих се српски родитељи одлучују за уписивање своје деце у иностране приватне школе.

Први разлог који бисмо истакли огледа се у намери српских родитеља да уписом деце у приватне школе избегну негативне аспекте српског државног образовања. Ту се, пре свега, ради о селекцији деце и породица: државне школе у Србији немају ни законску могућност, нити мисију да буду селективне. Најчешће, ни приватне стране школе у Србији немају жељу да буду селективне у избору ђака, али пошто се финансирају од школарина које нису мале, природна селекција се врши на основу прихода и имовинског стања родитеља.

Приватне школе за разлику од државних имају законско право да одређену децу не упишу или да их испишу у току школовања. Ипак, могућност селекције се у тим школама не користи, па плаћање школарине представља једини услов да се деца упишу, односно неплаћање је једини разлог да се деца из тих школа испишу. Приходи родитеља не указују на потенцијал ученика да активно напредује у одређеном образовном систему. Квалитет образовања у многоме зависи од међусобног утицаја између ученика, као и између њихових породица.

Друго, Срби су склони креирању ружичасте слике о друштвима из иностранства, нарочито са запада, пошто велика већина нема директног релевантног искуства. Сходно томе, један број српских родитеља мисли да су школски системи држава са запада аутоматски бољи него српски државни систем.

Реалност је другачија. Западни државни образовни системи су барем онолико у кризи колико је српски државни систем, а често и много више (неселективна употреба нових технологија, политички мотивисане промене наставних садржаја и програма итд).

Трећи разлог који подстрекује српске родитеље да уписују децу у иностране школе у Београду је зато што мисле да им то олакшава упис факултета у иностранству, са становишта језика и матурских диплома.

Што се тиче језика, тачно је да деца уче један страни језик, најчешће енглески, похађајући наставу у страним школама у Београду. Познавање енглеског језика је данашњој деци неопходно и нема збора да је потребно да га науче, слично као што је знање читања и писања било неопходно претходним генерацијама. Међутим, учење језика и урањање у страну културу се далеко боље, а и знатно јефтиније, постиже летњим камповима и школама у иностранству, од што млађег узраста. Нема потребе да дете дванаест или шеснаест година учи математику, биологију, историју и географију на страном језику, и по страном програму, да би савладало тај језик. Овакав след околности често резултира у виду апсурдне ситуације – деца из српских породица која живе у Београду никад не науче правилно српски језик, књижевност и историју.

Са становишта матурских диплома, у пракси је ситуација супротна од устаљеног мишљења појединих родитеља. Факултети у иностранству прихватају велику матуру по српском државном програм једнако као и стране матуре, дакле, то никоме не представља сметњу да упише факултет у иностранству. За веома селективне факултете, као што су тзв. Ајви лига у САД или Оксбриџ у Енглеској, српска матура има чак предност јер у процесу селекције матуранти српских школа улазе у контигент иностраних матура који је по правилу мање конкурентан него домаће матуре, другим речима – лакше буду примљени због мањег броја пријава и њихове хетерогености. За пријем на селективан факултет у иностранству неопходан је квалитет ученика, али и показатељ његове особености (различитости). Стране матуре избијају аргумент различитости из руку кандидата.

Доказ овоме је драстично већи пријем матураната из Математичке гимназије на престижне факултете у иностранству, него из иностраних школа у Београду, чак и кад су им САТ резултати исти. Разлог је у томе што селективни факлутети гледају, поред индивидуалних резултата детета, рангирање и квалитет школе где су матурирали. У овом случају су иностране школе у Београду слаба карика, јер се налазе при дну националних рангирања, те то шкоди и добрим и лошим ђацима подједнако.

Све у свему, не постоји објективно рационалан разлог зашто би српски родитељи уписали своје дете у страну школу у Београду.

Наша Основна школа „Звездобројци“ нуди породицама у Србији оптимално и најквалитетније решење кроз неколико једноставних принципа.

Прво, лиценцирани смо од стране српског Министарства просвете, науке и технолошког развоја, чији програм примењујемо. Важно је истаћи да ми поседујемо довољно слободе да тај програм обогатимо и начинимо га сврсисходнијим двадесет и првом веку, него што је то могуће великом, инертном и превише бирократизованом државном школском систему. То нам пружа могућност да постигнемо изврсност на глобалном нивоу (у великом броју критеријума наша школа Звездобројци“ је далеко испред школа широм света; нпр. наша спортска настава омогућава нашим ученицима да проводе највише времена бавећи се спортом у односу на било коју школу у Европи данас). Истовремено, нашим ученицима пружамо могућност да квалитетно изграде свој идентитет на основама српске културе и традиције.

Сежемо дубоко у српску традицију, не заустављајући се на актуелном програму Министарства за просвету, науку и технолошки развој. Интегришемо све оно што сматрамо значајним од националног искустава пре Другог светског рата, из деветнаестог века, али и ранијих епоха, како бисмо дозволили нашој деци да се осећају равноправнима са свима, јер су део велике европске породице. У ту сврху, наши ученици имају шансу да похађају истовремено и грађанско образовање засновано на принципима људских права и демократије, и веронауку базирану на много векова дугој српској традицији. Циљ нам је да осете да су слободни и да буду сигурни у себе.

Друго, ми смо сасвим отворени према свету, агностички прилазећи иновативним методама са глобалног истока, запада, севера или југа. Једини критеријум који гајимо јесте квалитет образовања и резултативност. Широко међународно искуство нашег тима, бројна партнерства које имамо и градимо су нам омогућила поседовање тог критеријума.

Треће, ми смо селективни на начин на који то ни државне ни приватне школе не могу да буду. За разлику од државних школа, ми остављамо себи слободу да не примимо поједине кандидате, или да се опростимо са породицама које не деле наше циљеве и визију. Истовремено, то је неминовност, с обзиром да пријаве за упис у нашу школу већ друге године постојања превазилазе наше капацитете.

За разлику од других приватних школа, ми не дисквалификујемо породице и децу на основу њихових прихода, јер мислимо да то није легитиман критеријум. Зато смо обезбедили велики број парцијалних и потпуних стипендија које дајемо породицама чији приходи не дозвољавају плаћање наше школарине. Сходно томе, породице наших ђака осликавају српско друштво у целости јер имамо породице предузетника, високих службеника, али и радника, пољопривредника и занатлија. Оваква различитост води ка високом квалитету образовања и могућности да се оно омогући што широј заједници.

Наши критеријуми селекције су квалитативне природе и тичу се, пре свега, породица, а не деце. Ми мислимо да су сва деца генијална, те сва деца која дођу код нас су добродошла. Дискриминацију вршимо на основу квалитета односа унутар породица, њихове тежње да пруже најбоље образовање својој деци, њиховој пожртвованости за своје најрођеније, као и за нашу друштвену заједницу и наш свет. Процес пријема је структурисан тако да се кроз серију разговора са децом и породицом стекне права слика о међусобној компатибилности. На тај начин не формирамо само школу већ и ширу заједницу људи добре воље, који су амбициозни у настојању да побољшају себе, српско друштво и свет.

Четврто, чињеница да смо српска приватна школа стационирана у Београду нам дозвољава да окупимо најбољи образовни тим у Србији. Ми немамо ограничења присутна у раду других приватних школа, где наставници морају да држе наставу на страном језику и по програмима других држава, што аутоматски сужава избор кандидата, утичући тако на честе промене у наставном кадру. Такође, ми минимализујемо бирократију и обавезе које су наметнуте државним школа, а које обесхрабрују таленте и амбиције одличних кадрова, лимитирајући њихов квалитетан рад.

Предузетни смо у нашем прилазу образовању и пружамо максимум слободе члановима нашег тима да динамично и континуирано побољшавају целокупно образовно искуство наших ученика и њихових породица. Наш ангажман се не ограничава искључиво на побољшање метода школске наставе и педагошких стратегија, већ укључује целовито индивидуално сагледавање деце и породица, њиховог здравља, среће и напретка.

Зато знамо да најбоља школа у Србији може бити само приватна српска школа. Мислимо да смо то постигли и да непрестано настављамо да одржавамо, константно се побољшавајући, заједно са нашим тимом, децом и породицама. Руководимо се основним принципом – јаки појединци, у јакој заједници.

Тим ОШ „Звездобројци“