Промоција менталног здравља из угла позитивне психологије

Ментално здравље није само одсуство менталне болести. Оно је дефинисано као стање благостања у којем сваки појединац реализује свој потенцијал, може да се носи са животним стресовима, може да ради продуктивно и плодно, и у стању је да да допринос заједници. Ментално здравље подразумева способност реализације сопствених индивидуалних и емоционалних потенцијала у конструктивном мењању социјалне и физичке средине. То је стање равнотеже између појединца и света, али такво здравље може да инкорпорира и неспособност. Болест и здравље се сагледавају као ортогоналне димензије постојања, у већој мери него као стварне супротности. Када је реч о промоцији менталног здравља, мисли се на процес који омогућава људима да стекну што већу контролу над својим здрављем и тиче се повећања квалитета живота и потенцијала за добро здравље. Као што каже Витулкас: ‘’Оптимално здравље је баланс тела на физичком нивоу, без присуства физичких симптома; стање динамичке смирености на емоционалном нивоу, без присуства страсти; стање несебичности на менталном нивоу из којег произилази сједињење са истином’’.

Од најдавнијих времена научници, философи и духовници разматрали  су питање: ‘’Како можемо да постанемо трајно срећнији’’. Иако је водеће питање до скоро у клиничкој психологији и психијатрији било: ‘’Како можемо да смањимо патњу’’, творци позитивне психологије верују да су пронашли неке од одговора на прво питање и да је психотерапија предуго била место где се говорило само о проблемима, а да је дошло време да се психотерапија поред тога бави човековим врлинама и предностима.

Почев од 1998. године, интересовања водећих психолошких теорија се премештају на индивидуална очекивања, преференције, изборе, контролу и беспомоћност, што је била основа на којој се развила позитивна психологија. Она представља  научну област, превасходно усмерену на разумевање и објашњење среће и субјективне добробити појединца, као и на прецизно предвиђање фактора који утичу на такво стање.  Мартин Селигмен, главни покретач ове мале револуције усмерен је на промоцију менталног здравља и уопште добробити човека. Заговорници позитивне психологије настоје да проучавају позитивне аспекте људског искуства као специфичан феномен, не само као средство превенције, превладавања, лечења или неког другог жељеног резултата. Све док се нада, храброст, оптимизам и радост виде само као корисни елементи у ублажавању патологије, биће немогуће схватити њихове квалитете који чине живот заиста вредним живљења.

Позитивна психологија не заговара да особа треба стално да мисли позитивно и да буде срећна, како често лаици сматрају. Научници заправо истражују факторе који омогућавају појединцима, породицама и заједницама да се развијају и оптимално функционишу. Испитује се због чега људи осећају срећу, зашто су алтруистични, због чега формирају здраве породичне односе итд. Ефикасност психолошких интервенција на подизању осећаја индивидуалне среће, као што су нпр. писање о три добре ствари које су се десиле особи сваког дана, изражавање захвалности другима и слично, доказују успешност позитивне психологије. Селигмен и сарадници указују да појам среће има три посебна аспекта, као што су позитивне емоције и пријатан живот, ангажован живот и живот са смислом. У својој књизи ’’Аутентична срећа’’ Селигмен је описао  ’’Вежбе среће’’ и урадио истраживање на 577 одраслих испитаника. Резултати су показали да су две од пет интервенција (писање о три добре ствари које су се десиле тог дана, зашто су се десиле и коришћење највећих предности на нови начин) учиниле учеснике  срећнијим и мање депресивним у следећих шест месеци. Вежбе среће могу имати значајан терапеутски ефекат у лечењу депресије тако што умањују њене симптоме на дужи рок, а помоћу њих анксиозни људи постају опуштенији. Такође је испитивао технике којим би се поспешило благостање код  људи, као што су писање дневника, психотерапија, излагање одређеним ситуацијама, али је проучавао и шире области попут афективног везивања, љубави, емоционалне интелигенције, унутрашње мотивације, задовољства животом.

Још један концепт којим се позитивна психологија бави јесте оптимизам. Оптимизам као концепт, још од Лајбница и максиме да живимо у најбољем од свих могућих светова, представља супротност и антитезу песимизму. Као разлика у ставу између оних који очекују да ће им се нешто добро десити и оних који очекују да ће им се нешто лоше десити, оптимизам има велики утицај на психичку и физичку добробит сваке особе. Посматрајући оптимизам кроз категорије природно и стечено, студије показују да 25% до 30% променљивости у оптимизму зависи од генетског фактора, док код стечених фактора претходно искуство са успехом и неуспехом игра важну улогу. Претходни успех са собом носи очекивање успеха у будућности, док претходни неуспех за последицу има већу шансу за будућим неуспехом. Ово је доказано у истраживањима код деце која су провела детињство са различитим социоекономским статусом. Деца могу да стекну осећај оптимизма од својих родитеља, јер средина у којој живе има велики утицај на однос према оптимизму. Родитељи преносе оптимизам индиректно кроз изражавање оптимистичких ставова и идеја. Директнији утицај родитељи могу имати кроз упућивање деце на то како проблем могу да реше. Деца на коју родитељи преносе адаптивне вештине сналажења имају велику шансу да буду успешна, јер то значи да је од стране родитеља постављена база за животну оптимистичку орјентацију. Идеја да је оптимизам нешто што се ствара, развила је третмански приступ под називом научени оптимизам. Бити оптимистичан, значи очекивати да ће одређена ситуација имати најбољи од могућих исхода. Истраживања су показала да су оптимисти успешнији у школи, на факултету, на послу и у многим другим активностима, као и да им је здравље стабилније, јер имају боље навике здравствене хигијене, да им је имуни систем јачи, и да вероватно имају у просеку дужи живот. Оптимизам може да заштити од депресије, да подигне ниво постигнућа и да ојача физичко стање човека. 

Једно од подручја деловања позитивне психологије је и позитивна социјална екологија, која укључује испитивање здраве породице, суседства, ефикасне школе. Ми у Зведобројцима чинимо све да поред оптимизма у пракси применимо и искуства истраживања из ове области, која настоје да открију на који начин поједине институције, попут школе, могу да промовишу љубазност, једнакост, толеранцију различитости, отворене могућности за све. Показало се да подршка редукује психичке проблеме, депресију и анксиозност, као и да утиче на способност деце и одраслих да се изборе са стресом. Зато су врата психолога у Основној школи “Звездобројци” свакога дана отворена, за сусрете на којима се трудимо да кроз комуникацију подстичемо и подржавамо пре свега јаче стране свих наших ученика и запослених.

Позитивна психологија ће убудуће моћи да, захваљујући својим теоријама и истраживањима, поспеши функционисање људи на различитим пољима и створи комплекснију слику о људском функционисању. Управо у томе се може видети главни, односно најопштији допринос позитивне психологије у промовисању менталног здравља.

Весна Ђурић
психолог, психотерапеут